Исцељење је прича о великој теми свих наших живота на Балкану, прича о процесу праштања, о времену које је потребно да би се опростило и о бремену одговорности за туђа недела, које свако од нас на својим леђима носи. Испричан једноставним и сведеним филмским језиком, кроз нему и гласну комуникацију двојице одраслих и једног детета, овај филм испуњава свој високо постављени духовни и етички циљ: они који су га гледали из биоскопа ће изаћи као другачији људи."
Миљенко Јерговић
председавајући жирија програма српски филм на ФЕСТ-у у образложењу награде за најбољи филм
„Још један успешан дебитант, Иван Јовић, присутан је у селекцији са одличним филмом Исцељење, који је своју светску премијеру доживео прошле године у Котбусу а потом је награђен за најбољи балкански филм на фестивалу Синедејс у Скопљу. Јовић је аутор ониричке, камерне драме, која дубоку интроспективност и духовно усмерење укршта са темом међунационалног сукоба на Косову, прелазећи из сфере баналног и свакодневног у сферу ванвременског.“
Младен Ђорђевић
редитељ и селектор ФЕСТ-а
„Из самог прикрајка, из, рекло би се, са самоизабране маргине у сам квалитативни врх српске филмске 2015. године своје место је изборило Исцељење, успео, камеран и (за српске појмове) неуобичајено тих, дискретан, сведен а вишеслојан дебитантски филм иза кога стоји брачни пар Јовић (Моња Јовић се постарала за сценарио, а режијом се бавио њен супруг Иван Јовић). Исцељење нас је, између осталог, подсетило на непролазну снагу смисленог шапата и на досад много пута сугерисано – Јово Максић је изванредан глумац, и када се згоди да му мудри и храбри људи подаре значајнију филмску минутажу."
Зоран Јанковић
филмски критичар
„Бирајући најупечатљивије саговорнике који сведоче о најпотреснијим епизодама ове голготе, Јовић гледаоца смешта у сам центар збивања, па се од првог до задњег тренутка трајања филма осећате као очевидац акције у којој су сатрте целе фамилије и села. Овдашња публика имала је прилику да прошле године види Оскаром награђени мађарски филм Шаулов син, у коме је већ толико пута испричана прича о крематоријима Аушвица донета на аутентичан, другачији начин. Завештање Ивана Јовића јесте још један успео уметнички напор да се без трунке компромиса, врсном употребом филмског језика храбро погледа у лице зла и додирне његова суштина.“
Вуле Журић
писац, сценариста
„Филм Завештање Ивана Јовића је најзначајнији српски филм 2016. године. Филм који не призива ни заборав, ни освету, ни отупелост, који нас при томе не застрашује него охрабрује, не раздражује него фокусира, не понижава него даје једно специфично самопоуздање засновано на историјском искуству победе над смрћу, преко нам је потребан у нашем историјском тренутку. Значај Завештања стога је немогуће преценити."
Владимир Коларић
драматург
„Уобичајено је да на споменицима стоји текст да су 'ту страдали комунисти, антифашисти и родољуби од руку окупатора и домаћих издајника', a страдали су невини људи и деца само зато што су били Срби, Јевреји или Роми. Та једноставна реченица најбоље обезвређује фалсификовану историју. Због тога сам уверен да је филм Завештање био преко потребан. Он је заправо та једноставна реченица, у филму мултиплицирана кроз казивања преживелих, реченица која огољује усташтво и обесмишљава сваки покушај искривљивања историје."
Александар Нећак
бивши председник Савез Јеврејских општина Србије и бивши логораш
„Обриси светлосног снопа Завештања се готово у милиметар преклапају са свим нашим 'капијама' – личним и колективним траумама. Баш зато је Завешање свима нама оно што су стихови Ане Ахматове : - Сахрани ме, сахрани ме ветре! - Не дођоше рођени по мене, - Нада мном је луталица вече - И дисање притајене земље; мени."
др Сања Петровић Тодосијевић
Институт за новију историју Србије
Завештање - Порекло зла и смисао патње: гледате смене светлости и сенки на тим мученичким, милим лицима, слушате њихове исповести и схватате да су вас повели на пут ка нечему што, ма како било страшно, више не можете и не желите да избегнете."
Милош Ковић
историчар
„Бог опрашта, Бог никог не мрзи. А шта ћемо са човеком? Шта са његовим сломљеним, жалосним срцем у чије се крхотине уселила мржња да га у тиховању прати у стопу? Ова и још многа друга питања, на суптилан а сасвим искрен начин, отвара и у фину целину заокружује Исцељење – дебитантски дугометражни играни филм Ивана Јовића који је по много чему обележио кинематографску годину за нама. Овај филм заокружене структуре и чврстог редитељског концепта, високих естетских вредности и снажне синергије коју творе ауторски тим и протагонисти, плени и духовношћу. Не морате да будете верник, хришћански, православни, да бисте то осетили. Једноставно, та духовност је присутна на великом филмском платну. Она је у садржају приче коју је из срца исписала сценаристкиња Моња Јовић (супруга редитеља Јовића), она је и у додиру и редитељском промишљању Ивана Јовића и у одабиру музике – старовизантијског духовног појања Гркиње Нектарије Каранци анђеоског гласа, и још у много чему чега се ова филмска прича дотиче."
Дубравка Лакић
филмски критичар листа Политика
„Чини ми се да знам колико вам је било тешко да довршите филм Завештање. И колико вам је и даље тешко, јер човјек никад не може бити сигуран… али што се мене тиче, можете бити мирни. С микрофоном и камером више се не може учинити. Свој филм снимили сте у посљедњи час. Мало пред нестанак једнога свијета, и пресељења Јасеновца у 'постмеморијско памћење'. А ми се, знамо то, не умијемо носити с постмеморијским памћењем. Нама је све заборав или мит. А Јасеновац не би смио бити ни једно ни друго. Превише је патње и смрти, претешко је оно што се на нас генерацијски претоварило, да би се Јасеновац смио претворити у заборав и у мит."
Миљенко Јерговић
писац