глумачке радионице

Глумачко уобличавање поетичких доминанти Ингмара Бергмана

08 – 15. 08. 2020.

Дело једног од најпознатијих и најплоднијих филмских и драмских стваралаца прошлог века до данас је уметнички актуелно пре свега захваљујући дубоком огољавању механизама интимних односа и постављању коначно нерешивих питања човекове егзистенције. Тема радионице тако се развила из темељног задатка: како заправо играти Бергманова питања? 

Радионицу је водио редитељ Иван Јовић, а у њој су учествовали глумци Анђела Поповић, Ана Ћук, Алекса Раданов Радојловић, Маја Лукић, Југослав Крајнов и Сања Ристић Крајнов, те редитељ и глумац Огњен Петковић. Одржана у јединственом уметничком простору Конрас
фондације у Враћевшници. Текстове је одабрала и драматуршки обрадила Моња Јовић. 

Нека од најдоминантнијих Бергманових питања укључују уметност као рециклирање патње са освртом на морални проблем инструментализације туђе патње у уметничком стварању; смисао
патње и природу Бога; одговорност и границе емпатије према другом; проблем ћутања које доводи до мржње у породичним односима; питања сексуално мотивисаног ривалитета; човекову егзистенцију схваћену као играње додељених улога кроз понављање родитељских модела; проблем трајне непоправљивости односа и немогућности праштања, све до трагичког сукоба утемељеног на Лутеровом начелу о тежини изговорене речи. 

Рад нас је одвео у разоткривање комплексности Бергмановог текста, и слојевитости сваке реплике иза које се развија читав унутрашњи свет односа. Динамични разговори који су отварали многе регистре тумачења креативно су реализовани у глумачким изразима учесника радионице. Радионица је потврдила Бергманову савременост и отвореност за  интерпретацију различитих слојева његовог текста и контекста. Представљала је истовремено интензиван курс тумачења личних односа у којима нема једноставних решења.